Preskoči na glavni sadržaj

Objavljeno

Naučnici su utvrdili koja hrana uzrokuje ćelavost kod muškaraca

Često se ljudi suočavaju sa podmuklim problemom kada nije jasno zašto kosa počinje da opada. Ponekad se takvo otkriće završi sjajnom ćelavom mrljom, iako se čini da u porodici nema ćelavih ljudi, a starost nije nastupila. Međutim, razlog može biti na površini - hrana. Tim istraživača sa kineskog univerziteta Tsinghua otkrio je da slatka pića mogu dovesti do ćelavosti. U istraživanju je učestvovao 1.951 muškarac starosti od 18 do 45 godina. Popunili su upitnike za procjenu ishrane, fizičkog i mentalnog zdravlja. Kao rezultat toga, stručnjaci su otkrili vezu između velike konzumacije zaslađenih pića i ćelavosti kod muškaraca. Inače, posttraumatski stresni poremećaj još više izaziva gubitak kose. Naučnici pretpostavljaju da velika količina šećera uzrokuje reakcije koje rezultiraju time da folikuli dlake primaju manje glukoze. Ishrana kose je smanjena i ona umire. Međutim, treba napomenuti da studija ima neka ograničenja. Nisu svi učesnici imali lekarski potvrđenu dijagnozu. Stoga konačne

AMERIKANCI SU OVOM SRPSKOM HIRURGU PRIZNALI DA JE NAJBOLJI! Niko u Srbiji ovakvu NAGRADU nije očekivao

AMERIKANCI SU OVOM SRPSKOM HIRURGU PRIZNALI DA JE NAJBOLJI! Niko u Srbiji ovakvu NAGRADU nije očekivao

Sjajna stvar...

Profesor dr Vladimir Đukić, hirurg i direktor Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”, nedavno je u San Francisku promovisan u člana Američkog hirurškog koledža.

Reč je o asocijaciji koja okuplja najbolje hirurge iz SAD i drugih zemljama u svetu, a iz našeg regiona u društvu najpriznatijih našlo se svega desetak imena.
Vladimir Đukić, Foto: Tanjug/Sava Radovanović


U razgovoru za "Politiku" dr Đukić kaže da ulazak u ovu grupaciju otvara vrata mnogih asocijacija, omogućava pristupanje uredništvu u međunarodnim časopisima, daje mogućnost za predlaganje mladih lekara za usavršavanje i lakši put ka dobijanju inostranih grantova, objavljivanje radova u najboljim stručnim listovima koji se vrednuju i ujedno dižu rejting Beogradskog univerziteta.

– Dug je put da bi neko postao član ove asocijacije. Najpre članovi borda moraju da predlože kandidata, pa se gledaju njegovi radovi, citiranost u stručnim časopisima, broj hirurških operacija... Sve se proverava. Svaki detalj iz biografije je bitan, čak su me pitali i koliko sam dugo bio u vojsci – kaže dr Đukić.

Iako ovo priznanje predstavlja njegov lični uspeh, naš sagovornik kaže da je ipak više ponosan zbog dobrog rada bolnice na čijem je čelu više od godinu dana.

U KBC „Dr Dragiša Mišović” ove godine je urađeno oko 4.000 najsloženijih operacija, od toga 300 intervencija karcinoma debelog creva, 1.300 laparoskopskih operacija žučne kese, oko 300 zahvata na slepom crevu, isto toliko na štitastoj žlezdi, 50 na nadbubrežnoj žlezdi, a tu su i teške intervencije zbog karcinoma želuca, pankreasa, jetre, jednjaka...

– Zatekao sam ustanovu sa ljudima koji su bili željni da se pokažu i da se dokažu. Jer devet i po godina naša ustanova je izostajala iz dežurstva hitne službe u gradu. Imali smo jednog patologa kada sam došao u ovu bolnicu, sada radi njih četvoro, a primili smo u radni odnos i 34 lekara i više od 60 medicinskih sestara. Referentni smo centar za mamografiju, snimanje na magnetnoj rezonanci i operacije tumora dojke. Otvorena je i sala za kateterizacije za srce, pa svakog utorka dežuramo u programu „stent for lajf”, to jest zbrinjavamo sve pacijente u gradu koji dolaze sa akutnim infarktom miokarda i postavljamo im stentove. Urađeno je za godinu dana više od 2.200 procedura. To je impresivno. Imamo i odličnu endoskopiju, kod nas dolaze na edukaciju iz drugih bolnica – ističe dr Đukić.

Najopterećenije su im službe hirurgije, interne medicine i ginekologije. Na urologiji godinama nije zanavljan kadar, pa sada rade na revitalizaciji ove grane medicine, a na viši nivo planiraju da podignu i službu hematologije.

U toku su radovi na izgradnji nove intenzivne nege pulmologije, a radovi treba da budu završeni u januaru. Rak-rana im je odeljenje neurologije.

– Pre 20 godina NATO pakt je bombardovao deo naše bolnice. Od tada je naša služba neurologije spojena sa delom odeljenja za psihijatriju. Ali to je neuslovan objekat. Zato mi je želja da podignemo iz temelja novu zgradu neurologije. Plan je da ujedno formiramo i zgradu u kojoj bi mogli da žive mladi lekari i sestre dok su na specijalizaciji, kao i gostujući doktori. Tu bi moglo da se izgradi oko 20 apartmana za njih. Prvo ćemo napraviti projekat, pa ćemo ga uputiti na razmatranje Kancelariji za javna ulaganja – pojašnjava dr Đukić i dodaje da žele i da povežu sve svoje ustanove toplom vezom, da se ne bi pacijenti šetali preko ulice. Procena je da im za tako nešto treba oko dva miliona evra.

Interesantno je da je klinika uložila oko 45.000 evra samo za usavršavanje lekara u inostranstvu. To je zato, jer je dr Đukić veliki pobornik finansiranja odlaska lekara na kongrese preko bolnice, kako ne bi dugovali ništa faramaceutskoj industriji.

– Država nam je dala dosta novca za to. Srećni smo što smo dobili i jednu donaciju da možemo da koristimo dvosoban stan u Beču dok su nam lekari na usavršavanju – naglašava dr Đukić.

Budući da je mnogo lekara iz drugih klinika prešlo da radi u ovoj klinici, pitamo dr Đukića kako ih je privoleo na taj korak i da li mu nedostaje rad u Ministarstvu zdravlja, budući da je šest godina bio na funkciji državnog sekretara.

– Zato što sam harizmatičan. Ne nedostaje mi rad u ministarstvu. Nedostaju mi sekretarice i drugi zaposleni sa kojima sam radio. I dalje imam odličan odnos sa ministrom zdravlja dr Zlatiborom Lončarom. Sve možemo da se dogovorimo u dve reči – tvrdi dr Đukić.

Naš sagovornik ističe da je posebno ponosan na činjenicu da su ovih dana proglašeni za najbolje srednje porodilište u Srbiji, prema oceni porodilja. Napominje da nova upravnica službe za ginekologiju, dr Slađana Mihajlović, nije imala ni dan porodiljskog odsustva. Naime, u petak je otišla da primi nagradu za najbolje porodilište, uveče se porodila, a već u ponedeljak je došla na posao.

– Ali sve to očigledno nije dovoljno da postanemo nastavna baza Medicinskog fakulteta iz oblasti ginekologije. Pojedinci žele da zadrže monopol. Pokazali smo da samo rad i ambicija nisu bili dovoljni da slome lobi na Katedri za ginekologiju. Na takav način samo otvaraju vrata za privatne medicinske fakultete u Srbiji, jer mi ne bismo u tom slučaju odbili nekog ko izrazi želju da im naša klinika bude nastavna baza – ističe dr Đukić. Uprkos tome, planiraju da pokrenu službu patologije trudnoće, da uvedu program vantelesne oplodnje, da rade na praćenju endokrinoloških poremećaja kod visokorizičnih trudnoća...


(Espreso.rs / Politika)

Primjedbe

Popularni postovi

Bilo koja medicinska informacija objavljena na ovoj web stranici nije zamjena za informisani medicinski savet i ne biste trebali preduzimati nikakve radnje pre nego što se konsultujete sa zdravstvenim radnikom