Srbi koji puše imaju genetsku grešku u DNK: Opasno utiče na njihovo potomstvo, upozoravaju naši i svetski stručnjaci!
Broj dece sa srčanim manama je povećan za tri do četiri puta, a broj dece rođene sa rascepljnim nepcem i usnom povećan je za četiri do pet puta
Najnovija studija je konačno uspela da otkrije na koju konkretno bolest utiče aktivno ili pasivno pušenje trudnica - za tri do četiri puta povećana je šansa za rađanje deteta sa srčanom manom. Podaci kažu i da se za 74 odsto povećava rizik od rađanja bebe sa srčanom manom ukoliko je otac bio aktivni pušač i ukolliko je pri začeću i u trudnoći žene nastavio sa aktivnim pušenjem. Ipak, primarijus dr Petar Borović tvrdi da situacija nije toliko alarmantna, ali i otkriva za Telegraf.rs šta se desilo s muškarcima u Srbiji.
- Budući očevi koji puše mogu da povećaju rizik od nastanka kongenitalnih srčanih defekata kod svog potomstva - piše u novoj studiji objavljenoj u stručnom listu "European Journal of Preventive Cardiology".
- Budući očevi bi trebalo da prestanu da puše. Dim od njihovih cigareta dopire do trudnica, čije udisanje je, prema nekim procenama stručnjaka, čak i štetnije za nerođenu decu nego aktivno pušenje trudnica koje su već navikle na duvanski dim - rekao je autor studije dr Hiabi Kvin.
Kaže se da je ovo bila prva analiza koja je ispitivala odnose između pušenja očeva i pasivnog pušenja majki i rizika od urođenih srčanih defekata kod potomstva. Prethodne analize su se fokusirale isključivo na žene koji su aktivni pušači. Rezultati su povećanje rizika za 74 odsto da nastane srčana mana kod bebe još dok je u materici kada je suprug trudnice aktivni pušač, kao i povećanje istog rizika za 124 odsto kada je žena u trudnoći pasivni pušač. Interesantno je da je taj rizik 25 odsto kada je trudnica aktvni pušač.
Primarijus dr Petar Borović smatra da su rezultati ovog istraživanja prenaglašeni i da nisu realna slika. Preliminarni podaci srpskih istraživanja, kao i onih u svetu, pokazuju da, u odnosu na trudnice nepušače, broj dece sa srčanim manama kod trudnica pušača, aktivnih i pasivnih, je povećan za tri do četiri puta, a broj dece rođene sa rascepljnim nepcem i usnom povećan za četiri do pet puta.
Kakve su posledice po plod žena koje su pasivni pušači u odnosu na plod žena koje su aktivni pušači?
- U zavisnosti koliko je dugo trudnica eksponirana, odnosno da li je to bilo kratko eksponiranje duvanskom dimu ili je živela u braku pa je muž bio tu pored nje i pušio sve vreme, razlikuju se i posledice.
Naša su iskustva ovakva - kod majki koje su imale u braku muža pušača posledice su sledeće: oštećeni su mu spermatozoidi i on u svom DNK nosi genetsku grešku, zatim njegovo prisustvo u trudnoći sve vreme dovodi do toga da je ona pasivni pušač jer iako nije konzumirala cigarete udisala je dim sve vreme, a sve to dovodi do rizika oštećenja zdravlja ploda - precizno objašnjava prim. dr Petar Borović.
On dodaje da je tinjanje cigarete u pepeljari mnogo gore po zdravlje okoline nego brzo pušenje cigarete. Naime, kada cigareta tinja na pepeljari stvara se povećana količina kristala polonijum i radiaktivnog olova. Kada neko puši brzo i nervozno manje strada okolina, a otrovi više pogađaju njega.
- Kod žena koje su bile pušači, u zavisnosti koliko su mlade, veći su rizici da dođe do rađanja ploda koji ima probleme sa zdravljem u odnosu na žene koje nikada nisu pušile. Problemi ne moraju da budu manifestovani odmah, već tokom života deteta, odnosno u kasnijem dobu, pa dolazi čak i do razvoja tumora na mozgu, leukemije i sl. - jasan je prim. dr Petar Borović, ali dodaje da i sekundarni pušači u trudnoći rađaju decu sa srčanim problemima do četiri puta češće.
Kada treba prestati sa pušenjem ukoliko želimo da svedemo na minimum posledice duvanskog dima po bebu?
- Da bi se situacija bar malo popravila potrebno je da žena i muškarac ne puše bar dve-tri godine pre planiranog začeća, jer se po prestanku pušenja otrovni metaboliti duvana zadržavaju otprilike koliko je i trajao pušački staž. Ali kod nas je situacija potpuno drugačija u praksi.
Žene prestaju sa pušenjem kada otkriju da su u drugom stanju, a to je tek posle mesec i po dana od nastanka ploda. Organogeneza, odnosno najbitnija faza razvoja organa i tkiva ploda traje prva tri meseca i vi ste u pušenju proveli već mesec i po dana. Još ako je vaš muž aktivni pušač, vi zajedno povećavate značajno rizik da se dete rodi sa srčanom manom - precizira dr Borović i obrazlaže da kada se tome doda alkohol situacija postaje katastrofična.
Kako još duvanski dim šteti našim bebama?
- Bebe često odbijaju majčino mleko upravo zbog duvanskog dima. Naime, mleko doilja, majki pasivnih pušača, poprima miris dima. Dovoljno je da sede u društvu pušača pet do šest minuta i mleko poprima miris duvana, odnosno bebi počne da smrdi.
Zadah duvana u mleku za 15 minuta dostiže vrhunac. Da bi se smrad povukao iz mleka potrebno je da prođe tri sata. Zato beba pre vremena prestaje da sisa, odnosno prestaje da ga pije. I ako se miris duvana smanjio u mleku, ako i pristane da sisa, u bebinom organizmu trajno zaostaje oko 7.600 potvrđenih duvanskih otrova i 70 kancerogenih materija - iznosi zabrinjavajuće podatke prim dr Petar Borović.
(telegraf.rs)
Primjedbe
Objavi komentar