Preskoči na glavni sadržaj

Objavljeno

Naučnici su utvrdili koja hrana uzrokuje ćelavost kod muškaraca

Često se ljudi suočavaju sa podmuklim problemom kada nije jasno zašto kosa počinje da opada. Ponekad se takvo otkriće završi sjajnom ćelavom mrljom, iako se čini da u porodici nema ćelavih ljudi, a starost nije nastupila. Međutim, razlog može biti na površini - hrana. Tim istraživača sa kineskog univerziteta Tsinghua otkrio je da slatka pića mogu dovesti do ćelavosti. U istraživanju je učestvovao 1.951 muškarac starosti od 18 do 45 godina. Popunili su upitnike za procjenu ishrane, fizičkog i mentalnog zdravlja. Kao rezultat toga, stručnjaci su otkrili vezu između velike konzumacije zaslađenih pića i ćelavosti kod muškaraca. Inače, posttraumatski stresni poremećaj još više izaziva gubitak kose. Naučnici pretpostavljaju da velika količina šećera uzrokuje reakcije koje rezultiraju time da folikuli dlake primaju manje glukoze. Ishrana kose je smanjena i ona umire. Međutim, treba napomenuti da studija ima neka ograničenja. Nisu svi učesnici imali lekarski potvrđenu dijagnozu. Stoga konačne

Napokon znamo kako to san sprečava infarkt i šlog i smanjuje rizik od arterioskleroze

Napokon znamo kako to san sprečava infarkt i šlog i smanjuje rizik od arterioskleroze


San je ključan za naše zdravlje i ima veliki uticaj na to od koje ćemo bolesti oboleti
Ukoliko spavate najmanje 7 sati svake noći smanjićete rizik od infarkta i šloga.

Glodari koji nisu dovoljno spavali imali su veće šanse da razviju areteriosklerozu, bolest kod koje se stvara plak na krvnim sudovima i dolazi do njihovog začepljenja. Prethodna istraživanja su pokazala da neispavanost dovodi do razvoja kardiovaskularnih bolesti, ali istraživači nisu mogli da objasne kako.

Tim iz Glavne bolnice u Bostonu tvrdi da je ovo prvo istraživanje koje se bavilo ispitivanjem veze između sna i kičmene moždine i uvideli da može da dođe do većeg lučenja belih krvnih zrnaca za koja se zna da izazivaju arteriosklerozu.

Nacionalna fondacija za spavanje preporučuje odraslima da spavaju od 7 do 9 sati svakog dana, ali više od 50 odsto populacije spava manje od toga. Neispavanost povećava šanse za gojaznost, dijabetes, bolesti srca pa čak i rak.

- Mi smo se u ovom istraživanju fokusirali na to kako san utiče na naše zdravlje i poboljšava ga, rekao je vođa istraživanja doktor Filip Svirski.

Jedna grupa miševa spavala je bez prekida najmanje 7 sati, dok je druga grupa stalno uznemiravana poput osobe koja bi se stalno budila zbog buke. Nijedna grupa nije pokazala promene u težini i visini holesterola, ali su oni koj isu bili neispavani imali više arterijskog plaka i to čak dva puta više nego drugi miševi. Imali su i više belih krvnih zrnaca, monocista i neutrofila koji su povećani kod arteroskleroze.

Otkriveno je da hipokretin, hormon koji se proizvodi u hipotalamusu i kontroliše osećaj sitosti i gladi, kontroliše proizvodnju belih krvnih zrnaca u kičmenoj moždini. Nivo hormona je mali kada životinje spavaju i povećava se kada su budne. To je za istraživače bilo pravo iznenađenje.

Ono na šta upozoravaju jeste da odrasli moraju da shvate značaj sna i koliko je kvalitet istog zaista presudan za naše zdravlje.

- Ideja o uspehu se zasniva na konstantnom radu. Ljudi se hvale kako nemaju vremena da spavaju jer mnogo rade. Moramo da promenimo načinna koji ljudi gledaju na produktivnost i da shvate da mogu da budu i produktivniji i najzdraviji i najsrećniji ukoliko imaju kvalitetan san, rekao je doktor Swirski.

Primjedbe

Popularni postovi

Bilo koja medicinska informacija objavljena na ovoj web stranici nije zamjena za informisani medicinski savet i ne biste trebali preduzimati nikakve radnje pre nego što se konsultujete sa zdravstvenim radnikom