Istina o mesu u Srbiji: Piletina ima hormone, mlevena junetina bakterije, a evo šta je najzdravije (FOTO)

Istina o mesu u Srbiji: Piletina ima hormone, mlevena junetina bakterije, a evo šta je najzdravije (FOTO)

Meso koje jedemo nije zdravo kao što je bilo nekada, a primećeno je da sve više dece ulazi ranije u pubertet zbog količine hormona koju dobijaju iz hrane

Proizvodnja mesa značajno je porasla sa povećanom potrebom tržišta i kako bi se svim potrošačima izašlo u susret proizvođači često koriste hranu za životinje koja pospešuje njihov rast i razvoj koja je puna hormona i antibiotika, a te supstance posebno su opasne po zdravlje dece i stručnjaci ukazuju da je sve više dece u Srbiji gojazno i da ulaze u prerani pubertet.

Zbog toga smo odlučili da porazgovaramo sa stručnjacima u oblasti ishrane i pitamo ih kako je i da li je uopšte moguće da deca jedu meso, a da ono ne izaziva ovakve posledice po njihovo zdravlje i razvoj. Ono što nam je većina njih rekla jeste da konzumiranje mesa mora da bude strogo kontrolisano. Lekari i nutricionisti preporučuju da se posebna pažnja obrati na izbor mesa kao i na veličinu porcija koje se jedu. Isto pravilo važi kako za ishranu dece, tako i za ishranu odraslih.

Životinjama se rast i razvoj ubrzavaju dodavanjem hormona, dok se meso neretko tretira i antibioticima ukoliko su u pitanju starije životinje (konji i krave).

- Piletina je danas najprisutnija u ishrani ljudi, kada govorimo o mesu. Pritom ne kupujemo obrađeno meso koje je upakovano, već ga kupujemo u prodavnicama u kojima se ono prodaje otpakovano. Svi smo puni hormona kojih ima u mesu životinja. Ima ih i u mesu svinja i goveda samo je reč o različitim količinama jer nisu potrebne iste količine za jedno pile i prase, kaže nutricionista Milka Raičević.

Unos mesa treba strogo kontrolisati kako bi se hormoni koje tako unesemo sveli na minimum. Nutricionista savetuje da meso jedemo najviše dva puta nedeljno, ali i da jednom nedeljno jedemo ribu. Kao zamenu za meso možemo da jedemo grašak ili pasulj koji obiluje proteinima, ali i sir. Jaja, takođe, treba jesti kontrolisano, a uvek treba birati zdravije namirnice kao što su jaja prepelice.

- Mi ni ne znamo danas šta zapravo jedemo. Vidimo hranu koju spremaju u restoranima brze hrane kako lepo igleda, kako je ove ili one boje, ali šta stvarno dobijemo kao meso ne znamo. Zato su nam kancer, kardiovaskularne bolesti i gojaznost u porastu - rekla je Milka Raičević za portal Telegraf.rs.

Vodite računa od kog proizvođača kupujete meso i kako su životinje hranjene. Neretko nailazimo na savete kako treba kupovati samo određene delove tela životinja (levi batak, desni batak, belo meso), ali je činjenica da bez obzira na deo tela u koji se hormoni ubrizgavaju njih ima u celom telu životinje.

VRSTE MESA KOJE NAS NAJVIŠE RAZBOLJEVAJU 

Svaki put kada jedemo meso unosimo i bakterije u organizam. Većina mesoždera ne obazire se na sva upozorenja i ne odriče se mesa, a dobra vest je i ta što nije svo meso podjednako opasno. Ne postoji hrana koja sa sobom ne nosi neki rizik po zdravlje. Ukoliko hrana nije dovoljno dobro skuvana ili nije čisto pripremljena, nije bitno jedete li piletinu ili svinjetinu.

1. PILETINA - Zaražena piletina razboli daleko veći broj ljudi nego neke druge vrste mesa. Razlog za to je i način na koji se piletina priprema. Proizvođači često potapaju meso u tečnost nekoliko puta pre pakovanja praveći tako raj za bakterije, a bakterije se jako teško eliminišu iz piletine zato što živina ima rupice i nabore na koži.

2. MLEVENA JUNETINA - Mlevena junetina je na drugom mestu, a to samo zbog toga što prilikom mlevenja patogeni koji se nalaze na površini mesa dospevaju i u sredinu. Još ako parče mesa nije dovoljno dobro ispečeno, onda se patogeni iz mesa lako sele u naša creva.

3. SVINJETINA - Stejk i komadi svinjetine su najbezbednije meso jer kuvanjem se ovde najlakše ubijaju bakterije i lako ih je skloniti sa površine dok je meso u sredini sterilno. Svinjetina je relativno najbezbednija, ma koliko vam to čudno zvučalo.

4. VIRŠLE, KOBASICE - Mesne prerađevine, poput viršli i kobasica, iako su loše za ishranu i naš izgled nisu toliko opasne i štetne kao što ste mislili. Razlog za to je proces obrade kojim se ubijaju patogeni.

MESO POSEBNO NEGATIVNO UTIČE NA RAZVOJ DECE

Primećeno je i da su deca u Srbiji, ali i u celom svetu krupnija od svojih roditelja, ali i da se ranije razvijaju.

- Pretpostavka je da prerani pubertet  kod dece u Srbiji nastaje kao posledica unošenja mesa i mesnih proizvoda koji obiluju hormonima, najverovatnije ženskim. Dakle, danas se na većim farmama u našoj zemlji životinje hrane koncentratima, hormonskom hranom i vitaminima da bi se ubrzao njihov rast i da bi se pre našli na tržištu. Najčešće su to piletina i junetina - kaže dr Milica Kotlajić.

Srpska deca jedu takvu hranu životinjskog porekla i tim putem unose hormone i remete svoj prirodni hormonski balans. Na taj način se bukvalno "kljukaju" supstancama koje ubrzavaju razvoj i nastaju mnoge telesne promene nalik pubertetu.

Ona dodaje da ne postoje posledice zbog ove zdravstvene pojave, ali da se i ne radi o situaciji u kojoj ne treba preduzeti nikave mere. Izuzetno je retka pojava da dođe do menstrualnog krvarenja u periodu oko šeste godine, ali i ako se to desi procedura lečenja je ista. Deca nisu spremna za razvoj bar do desete godine i to može psihološki mnogo da utiče na njih.

Zbog toga stručnjaci apeluju da decu ne hranimo ovakvim mesom i da se više pozabavimo namirnicama koje ona unose i kada jedu kod kuće i kada se hrane u vrtićima i školi.

NAJBOLJA ZAMENA ZA MESO - Kao zamenu za meso možemo da jedemo grašak ili pasulj koji obiluje proteinima, ali i sir. Jaja, takođe, treba jesti kontrolisano, a uvek treba birati zdravije namirnice kao što su jaja prepelice.