Preskoči na glavni sadržaj

Objavljeno

Naučnici su utvrdili koja hrana uzrokuje ćelavost kod muškaraca

Često se ljudi suočavaju sa podmuklim problemom kada nije jasno zašto kosa počinje da opada. Ponekad se takvo otkriće završi sjajnom ćelavom mrljom, iako se čini da u porodici nema ćelavih ljudi, a starost nije nastupila. Međutim, razlog može biti na površini - hrana. Tim istraživača sa kineskog univerziteta Tsinghua otkrio je da slatka pića mogu dovesti do ćelavosti. U istraživanju je učestvovao 1.951 muškarac starosti od 18 do 45 godina. Popunili su upitnike za procjenu ishrane, fizičkog i mentalnog zdravlja. Kao rezultat toga, stručnjaci su otkrili vezu između velike konzumacije zaslađenih pića i ćelavosti kod muškaraca. Inače, posttraumatski stresni poremećaj još više izaziva gubitak kose. Naučnici pretpostavljaju da velika količina šećera uzrokuje reakcije koje rezultiraju time da folikuli dlake primaju manje glukoze. Ishrana kose je smanjena i ona umire. Međutim, treba napomenuti da studija ima neka ograničenja. Nisu svi učesnici imali lekarski potvrđenu dijagnozu. Stoga konačne

HRONO ISHRANA: NAJVAŽNIJA PRAVILA RESTRIKCIJE

HRONO ISHRANA: NAJVAŽNIJA PRAVILA RESTRIKCIJE

Što se jelo, jelo se. Što se preterivalo, preterivalo se. A sad svi na popravni!

A za vraćanje u normalu često bude najefikasnija restrikcija. U pitanju je dijeta iz koje je izbačeno dosta skrobnih namirnica i bilo šta slatko, uključujući i voće. Pa se zato u njoj brzo mršavi, a i organizam se malo pročisti od gluposti. U pitanju je miks pravila prvobitne, originalne hrono ishrane koja je smišljena pre skoro 30 godina u Francuskoj i u kojoj tada nije bilo užine, postojala su samo tri obroka: doručak, ručak i večera, sastavljeni od manjeg broja namirnica. Ta pravila su spojena sa preporukama iz hrono ishrane za one koji imaju problema sa holesterolom (bez skroba za ručak i preteranog ograničavanja u hlebu ujutru, A. Delabo) i savetima ishrane za dijabetičare (birati namirnice sa nižim glikemijskim indeksom).


DORUČAK

Ovaj obrok treba da se sastoji od masti (pre svega životinjskog porekla), sporogorućih ugljenih hidrata i proteina. Pa je tako ujutru dozvoljeno jesti hleb (pre svega integralni) sa: puterom, jajima, mlečnim proizvodima, suhomesnatim, domaćim paštetama… Najveća razlika u odnosu na originalnu ishranu je u mlečnim proizvodima. Dok je kod autora ishrane (A. Delabo) mastan sir alfa i omega, ovde kod nas je preporuka da se u restrikciji taj sir izbegava, a može da se jede: mlad sir, kiselo mleko, ređe feta, pavlaka, kajmak i sveža mocarela. I da te proizvode treba ograničiti na tri puta nedeljno i ne mešati ih sa jajima osim ponekad, jednom u 10 do 15 dana.

Pšenicu i kukuruz treba izbegavati. Povrće može da se doda uz doručak ali u manjoj količini.


RUČAK

Za ručak se, kao i u originalnoj ishrani, pre svega jede meso uz dodatak neskrobnog povrća, presnog ili termički obrađenog. I preporuka je da termički obrađeno povrće bude jedna trećina mesa. Za sirovo povrće nema preciznog ograničenja, pa smo ga svi jeli više nego termički obrađenog. Umesto mesa može da se jede riba, i to bolje ona masnija.


VEČERA

Lagan protein, koji se lako i brzo vari (riba, belo meso, belance) sa neskrobnim povrćem, zeleno – bele boje. Zašto baš ovo povrće nikad nije precizno objašnjeno i moguće je da je to pravilo nastalo usled lošeg prevoda jer se u francuskom jeziku koristi izraz “zeleno povrće” kada se misli na ono bez skroba, i taj izraz nema nikakve veze sa bojom povrća. Ali, kako god bilo, pravilo je takvo i nije toliko loše jer tera čoveka na raznovrsnost. U suprotnom bi svi jeli paradajz, krastavac i papriku u svim obrocima.

Za doručak i ručak je dozvoljena upotreba semenki, i povremeno upotreba orašastih plodova ali pre svega badema i lešnika.


Zabranjeno:

Sirće, turšija, bilo šta slatko, kupovne stvari u kojima ima dodatog šećera, kvasac, belo brašno, suncokretovo i palmino ulje, miksevi začina obogaćeni aditivima, trans – masti (čitaj: margarin i slično), stari i masni sirevi, pavlaka za kuvanje, soja, krompir, pirinač, pasulj, bob, sočivo, kukuruz….. Većina stvari, osim baš krševa, može da se jede nakon restrikcije.

Namirnice koje kuvanjem drastično menjaju glikemijski indeks, kao što su šargarepa ili cvekla, u restrikciji treba jesti presne, posle mogu i termički obrađene ali bez preterivanja.

I baš zbog toga što je toliko namirnica, posebno onih kaloričnih, izbačeno, ova dijeta je jako efikasna, a opet se dobro jede. Pre svega zato što količine nisu ograničene. A nisu ograničene zato što nema mnogo stvari koje goje i sva teška kategorija je ostavljena za doručak. A ono što pojedemo ujutru ćemo i potrošiti tokom dana. Ali to ne znači da se treba prežderavati.

Razmak između obroka treba da bude od 4 do 6 sati, optimalno 5. U toku nedelje mogu da se popiju do 4 čaše crnog vina, druga alkoholna pića nisu dozvoljena za vreme trajanja ove dijete. Restrikcija bi trebalo da traje barem mesec dana. Dužina trajanja nije ograničena, možete da budete u njoj dokle god vam prija. Ali ni sa čim ne treba preterivati. Posebno zato što može da se mršavi i van restrikcije ukoliko se pametno biraju namirnice i vodi računa o osnovnim pravilima. A daleko je raznovrsnije.

I, pre nego što počnete sa bilo kakvom dijetom, prekontrolišite svoje zdravstveno stanje.

Primjedbe

Popularni postovi

Bilo koja medicinska informacija objavljena na ovoj web stranici nije zamjena za informisani medicinski savet i ne biste trebali preduzimati nikakve radnje pre nego što se konsultujete sa zdravstvenim radnikom