Komaraca je mnogo više i to je činjenica, ali ne dešava se neko veliko svetsko čudo, kako su svi stekli utisak
Foto: sxc.hu/biborg, belmedic.rs
Većina ljudi u Srbiji se žali na enormni broj komaraca koji ih ujedaju, ali i na prevelike otoke koji se posle toga javljaju. Mnogi se čak obraćaju dežurnim lekarskim službama zbog straha da ih je možda povredilo nešto drugo i da će nastati teška alergijska reakcija. Tako se može čuti da su "komarci kao rode", da su "insekti mutirali i da je došlo zadnje vreme".
Ipak, ne dešava se ništa neobično.
- Komarci se ponašaju isto kao i svakog drugog kišnog leta u našoj zemlji, ali smo mi izgleda zaboravili kako to izgleda, kaže prim. dr Gorana Isailović, poznati alergolog i dermatovenerolog koja za Telegraf.rs otkriva šta je to što jedino možete uraditi da olakšate sebi "noćnu moru" koja vas opseda u poslednje vreme.
- Ove godine ima mnogo komaraca koji ujedaju u bilo koje doba dana. Naime, ne možete više da računate na situaciju da ovi insekti "napadaju" samo predveče, pa da imate mogućnost da se pripremite na to, odnosno da se zaštitite - kaže prim. dr Gorana Isailović, koja dodaje da novonastale tegobe imaju veze sa klimom.
Napominje da se ne dešava ništa neuobičajeno u odnosu na stanje tokom prethodne decenije. Naime, tokom kišovitog leta, kombinacija vlage i visokih temperatura pogoduje ovakvom "ponašanju" komaraca.
Interesantno je i da ženka komarac da bi se razmnožila mora da uzme krvni obrok koji sadrži aminokiseline. Vlaga u vazduhu i visoka temperatura im omogućavaju pogodno tle za reprodukciju tokom celog dana. Kada se ovo spoji onda se dešava "invazija" komaraca na ljude.
- Ljudi misle da su komarci mutirali ili da ih je ujeo neki opasniji insekt zbog otoka koji se brzo šire i koji su ogromni. Stoji da ima tigrastih komaraca, koji prenose virus Zapadnog Nila, ima i letećih mrava, kao i velikog broja mušica. Međutim, najviše se češemo posle uboda običnih komaraca - objašnjava dr Isailović.
Dodaje da češanjem oslobađamo histamin u kožu zbog čega mesto ujeda otiče u velikoj meri.
Kao najadekvatniju terapiju preporučuje sredstva koja hlade. Postoje proizvodi i u apotekama, ali najzgodnije je koristiti led zavijen u pamučnu krpicu ili gazu. Hlađenje anestezira mesto uboda komarca i svrab prestaje, a samim tim i potreba za češanjem.
Kao preventiva postoje medicinski proizvodi koji bi trebalo da "odbiju" komarce i da spreče da vas ujedaju. Ipak, ne deluju ovi preparati na svakog čoveka isto i pitanje je koliko su efikasni.
- Što se narodnoih lekova tiče, mnogi tvrde da etarska ulja pomažu u sprečavanju uboda komaraca, ali tu postoji druga opasnost. Kada namažete mirisno ulje na visokim letnjim temperaturama, rizikujete opekotine kože koje nose daleko veće posledice nego ujed komaraca - razjašnjava dr Isailović i dodaje da nikako ne bi trebalo koristiti i metodu stavljanja soli na otok, jer ona može da razjede gornji sloj kože i napravi otvorenu ranu, a svakako neće blagodetno delovati kod umirivanja češanja.
Treba napomenuti da je sama manifestacija crvenila i otoka posle ujeda komarca svojevrsna alergijska reakcija.
Ona nema tendenciju da se širi ukoliko se mesto uboda ne češe. Ipak, neophodno je obratiti pažnju na to kako i koliko se češu deca. Kada dete raščeše ranu, ono stvara pogodno tle za razvoj infekcija i dalju zdravstvenu komplikaciju. Stoga ukoliko se pojavi poderotina kože od češanja kod "malih ljudi", važno je dezinfikovati novonastale rane i to troprocentnim hidrogenom više puta dnevno.
Primarijus dr Gorana Isailović apeluje na odrasle da se suzdrže od češanja mesta uboda komaraca kako bi lučenje histamina u kožu bilo minimalno i da na taj način značajmno umanje tegobe koje nastaju.
(telegraf.rs)
Primjedbe
Objavi komentar